Овако је почело

Ослобођење и крај Другог светског рата Ниш је дочекао са наслеђеним основношколским системом успостављеним у доба Краљевине Југославије. У Нишу су постојале четворора-зредне основне школе. Нови друштвени од-носи у послератној Југославији изискивали су промене у систему школства и већ у октобру 1945. године донет је Закон о обавезном седмо-годишњем основ-ном школовању. У складу са тим Народни одбор области нишке,

Повереништво за просвету и култу-ру, доноси решење бр. 3285 од 22. 11. 1949. године о фор-мирању Прве сед-могодишње основ-не школе у Нишу. Одлуком Градског народног одбора Ниша упућени су у новоформирану седмогодишњу основну школу за директора Богдан Шешић, дотадашњи директор Женске гимназије у Нишу, и Дринка Пиштало, настав-ник Женске гимназије у Нишу, са задатком да организују рад школе. Прва седмогодишња школа у Нишу смештена је у школску зграду у улици Вождовој бр. 7, у којој је до тада радила четвороразредна Основна школа бр. 2.

О развоју основног школства расправљано је 1949. године на Трећем пленуму КПЈ. Разма-трана је могућност продужавања оба-везног основног школовања са се-дам на осам годи-на. У скалду са тим долази и до реор-ганизације обавез-ног основног шко-ловања и у Нишу. Школске 1950/51. године спојени су дотадашњи нижи разреди до мале матуре Прве и Друге мушке гимназије и Женске гимназије и тако постали део нове осмогодишње школе, популарно назване – осмолетке. Град је подељен на рејоне и сваки ученик се уписивао у најближу осмогодишњу школу. Од дотадашње Прве седмогодишње основне школе формирају се Прва осмолетка, данашња ОШ Вожд Карађорђе и Друга осмолетка, данашња ОШ Ратко Вукићевић, које користе исту школску зграду у Вождовој улици. Осим Прве и Друге осмолетке на подручју града Ниша формирано је те школске 1950/51. године још шест осмолетки, данашње основне школе ОШ Радоје Домановић (ОШ Маршал Тито), ОШ Коле Рашић, ОШ Краљ Петар Први (ОШ Зора социјализма), ОШ Иван Горан Ковачић, ОШ Његош.

Прва седница Наставничког савета Дру-ге осмолетке одржана је 9. 9. 1950. године на којој су разматрана организациона пи-тања, подела предмета и одељења наставницима и учитељима. Наставни кадар Друге осмолетке школске 1950/51. године чинило је пет професора, три наставника, четрна-ест учитеља, секретар и директор школе. Друга осмолетка почела је прву школску 1950/51. годину са 749 ђака у 18 одељења од првог до осмог раз-реда; 39 ученика преведено је из Женске гимназије, а из Прве мушке гимназије при-мљено је 59 ученика за пети и 35 ученика за седми разред. Ученици који су похађали ову школу долазили су из дела града који је обухватао територију од главне улице до РР завода (данашња ЕИ Ниш). Друга осмолетка обухвата територију улица: Божидара Аџије, Војводе Мишића,Гене-рала Черњајева, Девете бри-гаде, Душанове од броја 100, Зетске, Рентгенове, Дунавске, Љубомира Ненадовића, Љубе Дидића, Војислава Илића, Црвене звезде, Јована Скерлића, Хајдук Станка, Ћеле куле, Голубачке, Првомајске до броја 22, Михаила Пупина, Габровачке реке, Војводе Танкосића, Браће Тасковића, Уроша Предића, Људевита Гаја, Пусторечке и др.

Први директор Друге осмолетке била је Катица Станковић, а заменик директора Бранко Станковић. Те прве школске године школу су пратили многи проблеми, а услови за рад су били страховито лоши – много ђака, мало простора, ученици су учили готово без уџбеника. У почетку отпор родитеља за новоформирану школу био је велики, али све те потешкоће решавале су се захваљујући ентузијазму тадашњих просветних радника школе.

На другој седници Школског савета 24. децембра 1952. године, коме је присуствовало 38 чланова, донета је одлука да се промени име школе у Осмогодишња школа Змај Јова Јовановић. Поводом промене имена школе 11. јануара 1953. године одржана је свечана приредба у сали школе у Вождовој улици. О животу и раду Јована Јовановића Змаја говорила је наставник српског Машовић Хранислава.

Школа Друга осмолетка добија назив Осмогодишња школа Змај Јова Јовановић, али и даље ради у истој згради као и Осмогодишња школа Вожд Карађорђе, користи осамнаест учионица капацитета 500-600 ученика. Како школске 1955/56. године у ових осамнаест учионица није било могуће сместити 56 одељења обеју школа, Савет за просвету општине Ниш за потрбе ових школа одредио је зграду у улици Божидара Аџије бр. 2, звану Шамијара, где је смештено 16 одељења у 8 просторија, али и поред тога настава је морала да се организује у међусмени.

Због пораста броја становника у Нишу, као и продужења обавезног школовања од четири на седам, а касније на осам година, требало је изградити у овом делу града нову школску зграду за потребе Осмогодишње школе Змај Јова Јовановић. На реализацију се дуго чекало због приоритета подизања школске зграде ОШ Његош. У складу са урбанистичким планом града Ниша најпогодније место за зидање нове зграде Осмогодишње школе Змај Јоваn Јовановић био је терен око парка Чаир. Ова локација била је веома погодна, јер је испуњавала захтеве нове школе – у оквиру плана било је решено питање школског дворишта, школа би била осунчана са свих страна, заклоњена од дима, прашине, буке и штетних испарења, а од главне саобраћајнице удаљена свега 50 m.

Бројно стање ученика и одељења у Осмогодишњој школи Змај Јова Јовановић од оснивања до пресељења у нову школску зграду:

Осмогодишња школа Змај Јова Јовановић 1958. године  пресељена је у нову школску зграду и ради под новим именом Основна школа Ратко Вукићевић.